Profesor sa Harvarda upozorio je da je svet opasno blizu nuklearnog rata u vreme kada vodeći stručnjaci ključni za sprečavanje takvih sukoba “stare”.
On je istovremeno zamolio lidere da hitno zatraže pomoć od nove generacije naučnika i inženjera.
Metju Ban, profesor energetike, nacionalne bezbednosti i spoljne politike, rekao je da “rizik od nuklearnog rata nije bio tako visok od kubanske raketne krize” 1962. godine.
“Tamni oblaci se naziru na nuklearnom horizontu, sa pretnjama iz svih pravaca”, napisao je on u uvodniku za naučni časopis Sajens, objavljenom u četvrtak. “Svet bi se uskoro mogao suočiti sa neograničenom konkurencijom u naoružanju po prvi put u više od pet decenija i to složenijom koja uključuje više zemalja i više tehnologija”, napisao je on, a prenosi Njuzvik.
U svom uvodniku, Bun je upozorio da je Novi sporazum START iz 2010. poslednji preostali sporazum koji ograničava nuklearne snage SAD i Rusije, ali ističe 2026. godine, a Rusija blokira potrebne inspekcije i nema novih razgovora u toku.
On je ukazao na to da je globalni pejzaž takav da je obeležen pojačanim nuklearnim tenzijama, uključujući nuklearne pretnje Rusije u sukobu u Ukrajini, kinesku izgradnju brojnih raketnih silosa, severnokorejsko testiranje raketa, tekuće nuklearno rivalstvo između Indije i Pakistana i nuklearne ambicije Irana.
Kao odgovor na ove događaje, kreatori američke politike razmatraju potencijalno povećanje nuklearnog naoružanja. Pored toga, napredak u tehnologijama poput hipersoničnih projektila i veštačke inteligencije dodatno destabilizuje vojnu ravnotežu, navodi Bun.
Podseća se da od 2024. godine, širom sveta, postoji više od 12.000 nuklearnih bojevih glava.
“Sjedinjene Države, Rusija i Kina moraju da pronađu načine da izgrade predvidljivost, smanje neprijateljstvo i izbegnu opasnosti i troškove neobuzdane konkurencije”, dodao je on. “Sve tri strane treba da prekinu oslanjanje na politiku ‘lansiranja na upozorenje’ i da povuku rakete iz stanja pripravnosti tako da odluke o životu ili smrti miliona ljudskih bića ne moraju da se donose za nekoliko minuta”, naveo je Bun.
Takođe Bun sugeriše da bi početni koraci trebalo da se fokusiraju na smanjenje tenzija SAD sa Kinom, Rusijom i Severnom Korejom, kao i na uspostavljanje komunikacije i mera za smanjenje rizika.
“Vladama je potrebna pomoć naučnika i inženjera kako u razumevanju opasnosti koje nuklearno oružje i dalje predstavlja, tako i u pronalaženju puteva za njihovo smanjenje. Oni koji su radili veliki deo ovog posla stare. Nova generacija naučnika i inženjera, koji rade preko nacionalnih granica, može pružiti pomoć”, naveo je Bun.
Drugi stručnjaci u ovoj oblasti se slažu sa Bunovim mišljenjem, poput Beki Aleksis-Martin, predavača Mirovnih studija i međunarodnog razvoja na Univerzitetu Bredford u Velikoj Britaniji, koja je rekla da zaista postoji stvarni rizik od nuklearnog rata.
Robert M. Dover, profesor obaveštajne službe i nacionalne bezbednosti na britanskom univerzitetu u Halu, rekao je za Nevsveek da Bun nije spomenuo jedan ključni korak.
“Kako se konvencionalne snage smanjuju, lestvica eskalacije je kraća, a opasnost je veća”, rekao je Dover. “Slično, mnogi komentatori raspravljaju o udaljenosti pretnje na osnovu toga što ona predstavlja pakt o samoubistvu, ali to se oslanja na kvalitet indoktrinacije zvaničnika u korišćenju ovih tehnologija i ublažavanje pretnji”, rekao je on.
Pametniji popušta pa drugom kormilo prepušta – eto začas karnevala na brodu budala!